 |
| Specijana vozila za prevoz
tenkova -Vucni vozovi |
| MAZ 537 |
|
| Jedan od simbola moci vojske, narocito
ranije, bila je pojava teskih specijalizovanih vozila. Iako su se relativno retko vidjali,
sam prolazak mocnih masina kakav je bio MAZ-537, ZIL-135 ili recimo MAZ-543 (raketni
sistem Rubez) je ostavljao snazan utisak na prosecnog civila a zatim su se lako ispredale
price o sredstvima tipa ''gde padne tu trava ne raste''. |
| U takvu grupu svakako je spadao i teski tegljac
MAZ-537, namenjen za prevoz visokogabaritnih vozila i tenkova na specijalnoj prikolici, po
potrebi i van puteva. Ovo visoko prohodno vozilo je poreklom iz Sovjetskog saveza. Razvoj
je prakticno zapocet jos septembra 1954. god. kada je konstrukcioni biro MAZ-a (Minskij
AvtoZavod) zapoceo projektovanje novog teskog artiljerijskog tegljaca. Prototipovi su bili
gotovi 1957. god. kada se pristupili opseznom terenskom ispitivanju. Novo vozilo se
odlikovalo nizom novih i naprednih tehnickih resenja sa izrazenom robusnoscu i mogucnoscu
kretanja po bespucima SSSR-a. Na zadnjem delu vozila nalazio se tovarni sanduk, koji
je omogucavao prevoz ljudstva i municije za vuceno artiljerijsko orudje. Novi tegljac je
nasao veliku primenu u strateskim raketnim jedinicama, za vucu glomaznih raketnih
projektila.Serijska proizvodnja, pod oznakom MAZ-535A, zapoceta je 1958. god. Kako je
tovarni sanduk ogranicavao vucu glomaznih projektila, konstrukcioni biro MAZ-a pristupio
je razvoju cisto vucne verzije, te je tako nastao MAZ-535B (osnovna verzija je bila
predvidjena za prevoz do 7.000kg tereta, dok je novi model na ''vucnom sedlu'' mogao
primiti opterecenje do 12.000kg.). Ovakav tegljac se mogao kretati po dobrim putevima do
60km/h, a van puteva 25-30km/h, uz motor snage 325 ks. Proizvodnja MAZ-535 je u Miskim
zavodima tekla od 1958-61, kada je preseljena u Kurganski auto zavod, gde je u serijama od
150-200 vozila trajala do 1964.god. |
| Kako su potrebe za vuceom sve tezih i gabaritnijih
poluprikolica rasle, jos 1956. zapocet je razvoj jos mocnijeg tegljaca. Za osnovu je uzet
uspeli MAZ-535B. Krajem 1958. god. bili su dovrseni prototipovi, as serijska proizvodnja
je zapocela pocetkom 1960. god. Novi tegljac je dobio oznaku MAZ-537, i
od modela 535B, razlikovao se pre svega u ugradjenom zanatno snaznijem motoru D-12A 525,
sa maksimalnih 525ks. Takodje ucinjene su i mnoge promene na sistemima za hladjenje i
podmazivanje motora, a spoljasnja najuocljivija razlika su bili veliki bocni poklopci za
bolje hladjenje snaznijeg motora. Kompletna noseca konstrukcija je ojacana, tako da je
dozvoljeno opterecenje vucnog sedla narsla na 25 tone, uz mogucnost vuce poluprikolica
maksimalne ukupne mase do 65t. Ovako opterecen tegljac je dostizao ukupnu masu i do 87t !.
Serijska proizvodnja u Minsku je izvodjena do 1964. god., kada se proizvodnja prebacuje u
Kurganske zavode. Razvoj u MAZ-u tekao je i dalje, pojavljuje se i verzija G (najmasovnije
proizvodjena) sa ojacanim sedlom i specijalnom utovarnom dizalicom. Verzija D je bila pre
svega namenjena strateskim raketnim jedinicama, zatim verzija V, sa promenjenim polozajem
''sedla'' za vucu nesto manjih tereta, verzija E za vucu tereta do 68t. U manjim serijama
su izradjivani posebni primerci, optereceni dodatnim balastom od 16t, koji su korisceni na
aerodromima za vucu najvecih aviona, mase do 200t. U Kurganskom auto zavodu, tekodje su
radjene brojne modifikacije, gde je MAZ-537 ostao u proizvodnji sve do pocetka devedesetih
godina. Takodje ovaj tegljac je nasao primenu i u civilstvu. Izvozen je i mnoge druge
zemlje, a jedan od korisnika bila je i bivsa JNA, koja je po nekim izvorima nabavila 60
ovakvih vozila (rana verzija G). Mahom su korisceni za prevoz teskih gusenicnih vozila po
putevima. Krajem osamdesetih radilo se i na zameni ovog tegljaca sa FAP-om 2832BSD,
koji je proizveden u maloj kolicini. Pored istaknute robusnosti i pouzdanosti, MAZ-537,
odlikuju i slabosti poput mocnog, ali kratkovecnog motora, sa veoma kratkim medjuservisnim
intervalima. U danasnje vreme MAZ-537, i dalje se nalazi u Vojsci Srbije. |
Transport osmatracko - akvizicijskog radara 1RL-128 (iz radarskog sistema P-40) popularne "Mecke" nekadasnjeg 60.srp PVO iz Danilovgrada, kanjonom r. Morace
preuzeto sa: http://www.mycity-military.com
|
|
| Galerija MAZ 537 - foto:
Vladimir Subic |
|
| Proces istovara tenka T-55H i prikolica
''Gorica PSN 50'' - foto: Vladimir Subic |
|
| Model / Poreklo |
MAZ-537G / SSSR |
| Posada |
4 |
| Tezina |
22.300 kg (verzija G) |
| Dozvoljena tezina polu/prikolice |
65.000 kg |
| Duzina |
9,13 m |
| Sirina |
2,885 |
| Visina |
2,880 |
| Medjuosovinsko rastojanje |
6,05 m |
| Klirens |
0,5 m |
| Radijus kruga |
15,5 m |
| Vodene prepreke |
do 1,0 m |
| Motor |
D12A-525 (dizel, V12), |
| Snaga motora / radna zapremina |
525 ks, pri 2.100 obrtaja / 38,8 l |
| Srednja potrosnja na 100 km |
125 l |
| Autonomija |
650 km |
| Zapremina rezervoara |
2 x 420 l |
| Maks. brzina po putu / terenu |
55-60km/h / 25-30 km/h |
| Tehnicki crtez |
 |
|
| *Fotografija na vrhu: MAZ-537G, Vojske Srbije, sa
zanimljivom dekoracijom kabine |
|
| MAZ-535B, je bio osnova za razvoj MAZ-537 |
|
| Transport MAZ-a 537 vucnim vozom |
| Srodna tema:
|
Pocetna
strana
|
